Recite zbogom aditivima

Većina nas spada u grupu prosečnih konzumenata i ukoliko se dovoljno ne informišemo, jednostavno nećemo znati šta jedemo. Prema podacima do koje je nauka došla, čak 90 odsto štetnih materija unosimo upravo hranom. Procenat je, može se reći, zastrašujuć.

Kada pomislimo na industrijski obrađene namirnice, aditivi su upravo njihov verni pratilac. I ma koliko o njima znali ili ne, ne dopada nam se saznanje da ih unosimo u velikim količinama. Naime, aditivi su supstance koje se dodaju hrani, s ciljem da sačuvaju hranu, poboljšaju ukus i izgled, menjaju teksturu i spreče kvarenje. Radi lakše identifikacije uvedeno je označavanje aditiva sa brojem E, koji je prihvatio veliki broj zemalja. Kada aditiv ima oznaku E, to bi trebalo da znači da je prošao određenu proceduru provere zdrastvene ispravnosti.  Međutim, istraživanja su pokazala da bez obzira na proveru, veliki broj aditiva je štetan po ljudsko zdravlje ako se uzima u količinama većim od dnevno dozvoljenih. Pored toga, većina aditiva nema hranjivu vrednost.

Na prvom mestu, to su konzervansi. Predstavljaju dodatke hrani u malim količinama, a imaju za cilj da spreče ili uspore razmnožavanje mikroorganizama. Potrošačima je najbliži Natrijum-benzoat (E-211), poznatiji kao konzervans. Preterana upotreba ovog dodatka daje hrani „težak“ ukus, a osetljive osobe bi trebalo u potpunosti da izbegavaju unos. Za njim sledi Kalijum-sulfat (E-224), a u prodaji se može naći pod nazivom vinobran. Sigurnost upotrebe konzervansa dobija na aktuelnosti nakon što su neka ispitivanja pokazala da upotreba može povećati rizik za određene bolesti, kao i da mogu izazvati alergijske reakcije. Stručnjaci tvrde da veći unos količina konzervansa od dnevno dozvoljenih, kratkoročno ne može da nam naudi, ali višegodišnji unos dovodi to trajnih posledica.

“Ponosno” iza njih slede veštačke boje. Proizvođači koji žele da maksimalno pospeše prodaju dobro poznaju psihologiju konzumenata i kao sigurnu kartu koriste to što hrana atraktivnih boja znatno više pojačava apetit. Početkom 20. veka počinje upotreba veštačkih boja, kao zamena za prirodne, toksične. Međutim, ni one se nisu pokazale kao najsjajnije rešenje jer se vremenom utvrdilo da nisu bezopasne.

I šta nam je činiti sada kada smo već zagazili u jesen, a izbor sezonskog voća i povrća nam je oskudan. Srećom, te su neki proizvodi dugogodišnjom tradicijom i kvalitetom dokazali da su potpuno zdavi za upotrebu. Među njima posebno se izdvaja čuveni italijanski brend Mutti, kao jedinstven proizvod na domaćem i svetskom tržištu jer u sebi sadrži samo svež italijanski paradajz, sa malo soli, bez ikakvih dodataka, konzervanasa, aditiva, glutena i veštačkih boja. Njegova dugotrajna svežina i originalan ukus se zasniva na tome što se paradajz konzervira isti dan kad se i bere. Tajna kvaliteta i savršenog ukusa je u tome što se Mutti proizvodi isključivo leti, iz specijalnog hladnog procesa, što ga čini jedinstvenim u Evropi. Mutti proizvodi rezultat stroge selekcije italijanskog paradajza, pripremljena tako da se očuva originalna svežina i kvalitet. Čak su i naučna istraživanja dokazala da prerađeni paradajz sadrži višu koncentraciju likopena od svežeg, što za retko koje voće i povrće važi da u prerađenom obliku ima više nutrijenata od sirovih plodova. Sa Mutti proizvodima, ukus i zdravlje su garantovani, a ni kulinarske gravure ne izostaju.