Najlepše italijanske ljubavi – Beatriče i Dante
Februar je mesec ljubavi. Još ako ste u prilici da ga provedete u Italiji, romantika je zagarantovana. U mesecu kada je ljubav u vazduhu mnogo više nego ostalih dana, prava je prilika da se podsetimo jedne od najlepših ljubavi koje su obeležile kulturu Italije.
Priča o velikoj ljubavi pesnika Dante Aligjerija (Dante Alighieri) prema Beatriče (Beatrice Portinari) i danas je inspiracija mnogim umetnicima. Ne bi ta ljubav bila toliko zanimljiva generacijama nakon njihovog života, da su zaista bili zajedno. Naime, Dante je Beatriče video samo dva puta, prvi put u Firenci kada je imao devet godina, ispred crkve Santa Margherita de’ Cerchi, kojoj je tada bilo osam godina. Drugi susret, nakon devet godina od prvog, desio se na firentinskoj ulici. Beatriče je bila u beloj lepršavoj haljini sa dve starije dame, ovog puta je pozdravila Dantea, što je pesniku bilo više nego dovoljno da njome bude očaran do kraja života. Ni nakon drugog susreta, nisu se upoznali, niti dodirnuli. Sve je ostalo na pogledu, koji je obeležio čitavo pesnikovo stvaralaštvo. Zahvaljujući ovoj ljubavi, Dante je postao veliki književnik, kako u Italiji, tako i šire.
Mnogi bi pomislili – kako ju je zaista mogao toliko obožavati, ako je nije poznavao. U tome i leži sva čar ove ljubavi. Ona je za pesnika više bila ideal obožavanja i divljenja, nego strasna zemaljska ljubav muškarca prema ženi. Za njega, ona je bila fantazija i san. Bila je muza i glavni lik u mnogim njegovim delima. U Božanstvenoj komediji, Beatriče ga je vodila kroz čistilište i raj.
Beatriče nakon toga postaje inkarnacija blažene lepote, božanska vizija, kao što joj i ime govori. Ono što ovu ljubav čini vanvremenskom i posebnom je njena čistota, platonski negovana godinama. Na način na koji Dante iskazuje svoju ljubav prema Beatriče uticala su poimanja srednjovekovne dvorske ljubavi. To je bila tajna, neuzvraćena i vrlo poštovana forma divljenja drugoj osobi. Stoga, jasno je zašto ju je nazivao „prelepa dama moga uma“.
U onom, malo realnijem, životu Dante je oženio Đemu Donati, sa kojom je imao petoro dece, ali koja ni u jednom momentu nije bila ono što je Beatriče. Imali su srećan brak, ugovoren još dok su bili deca. Ipak, Đema nikada nije bila inspiracija ni za jedan stih velikog pesnika. Ona je bila deo Danteove stvarnosti, dok je Beatriče postojala u pesnikovoj lirici.
Beatriče se udala za drugoga i umrla jako mlada, u 24. godini. Nakon toga, pesnika obuzima očajanje, ali se ljubav sadržinski menja. Dok je Beatriče bila živa, ljubav je bila platonska, ali su misli bile zemaljske, dok se nakon smrti pretvara u božansku. Ubrzo nakon završetka Božanstvene komedije, Dante umire 1321. godine u Raveni, gde je i sahranjen, a na njegovom grobu stoji stih „Firenca, majka male ljubavi“.
